Интернет ратник

Имам јарана који добро влада интернет технологијама од како су се оне појавиле у нашим крајевима. Био је самоук пошто се то нигдје није могло научити кроз образовни систем, јер он просто није био спреман да прати ту галопирајућу технологију. Прозвали смо га хакер.

Неки дан сам га срео и поздравио са „Ђеси хакеру“, на шта ми је одговорио да није више /хакер/, сада је /интернет ратник/. Одмахнуо сам му руком рекавши да знам ко су ти ликови, они који се умјесто оружјем боре тастатурама за ослобођење Кос-Мета.

Љутнуо се рекавши да су интернет ратници ти који доносе побједе, а оружје се користи тек у завршницама. Онда сам се и ја љутнуо и рекао да нема побједе док је војничка чизма негдје не донесе. Сретну се два Србина и одмах се подјеле на двије супротстављене стране.

„Хајде ти мени брале објасни чиме се ти тачно бавиш, али уз кафу и сок, ја частим, идемо у неки кафић гдје има интернет“.

И тако ми он укратко објасни на једном примјеру његову борбу против изкривљавања историје. Каже да је видио на Википедији да је наш омиљени цртани филм „Професор Балтазар“ проглашен производом хрвацке државе и да је на хрвацком језику, што га је изиритирало па је ушао на Википедију и промијенио податке ставивши да је тај цртаћ настао у Југославији на српско-хрватском језику који је био званичан језик те државе.

А онда је оставио и свој коментар:

Али се онда пожалио на Србе како смо неозбиљни и губимо све ратове осим оружаних, који је само један вид ратовања и то онај крајњи и најпогубнији. Каже да сигурно хрвацка држава има своју службу која се бави преправљањем историје по интернету у своју корист, конкретно на Википедији, и да су они поново вратили на страници о Балтазару да је настао у Хрвацкој на хрвацком језику и та лаж и даље стоји тамо. Он више нема снаге да се бори сам против једне државне службе, јер није само ово овако на примјеру цртаног филма, тако је у много разних случајева на много мјеста. Нити он може сам да то све упрати нити да преправља. Како шта упрати и преправи, за пар дана они врате на старо.

Каже да је у више наврата у тексту о херцегу Стјепану Вукчићу – Косачи додавао његову титулу: х/ерцег од Светог Саве/, али су му то стално брисали, пошто раде на пројекту приказивања херцеговине као хрвацке, а не као србске баштине.

„И како онда да се србски војник бори за Херцеговину када је на сваком кораку информацијада је то нешто хрвацко, а не да је је србско, ствара се дојам код нараштаја да су Срби свугдје гдје смо, дошли однекуд, а да су Хрвати и остали ту одвајкада. Наравно да ће морал Србима бити слабији и да ће се осјећати агресорима на својој земљи када смо изложени вишедеценијском медијском притиску и стално слушамо лажи. Него хајте ти плати ово пиће, морам да купим нову тастатуру, постојећа ми је већ дотрајала, тастери су се излизали“

И тако се растасмо у узајамном поштовању, а ја вам преносим само овај примјер, слиједећи пут иде други.


Аутор: Душко Бошковић

Извор: Наука и култура

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.